Mediji

Mediji u Srbiji su totalnoj blokadi. Konstantnim političkim pritskom, monopolom dva čoveka, a kroz nekoliko marketinških agencija, srpski mediji su postali pristrasni portparol vladajuće oligarhije, bez snage i volje da se bore za istinu i bolju Srbiju.

Praktično jedini realni izvor prihoda iz kojeg se finansiraju mediji, i u svetu, i u Srbiji su reklame. Plasiranje reklama u medije za korisnike najčešće rade specijalizovane marketinške agencije, koji se bave takozvanim medijabajingom. U svetu se takve agencije ozbiljno bave plasiranjem reklama u reklamni prostor, radeći ozbiljna istraživanja po pitanju ciljne grupe koja se targetira reklamom. Na primer, ne reklamira se prašak za veš, tokom prenosa fudbalskog meča, već pivo.

U Srbiji apsolutni monopol u medijabajingu drže dva čoveka, najbliži saradnici Borisa Tadića, Dragan Djilas i Srdjan Šaper. S obzirom da tokovi novca od reklama idu različitim tokovima kojima se delimično zavarava trag, procena je svih ozbiljnih stručnjaka u toj oblasti da ova dva čoveka raspolažu sa 80% novca koji ide medijima. Otprilike oko 200 miliona evra godišnje. Javna je tajna u svetu medija da se o Tadiću, Djilasu i celokupnoj gradskoj upravi Beograda, zatim, Dačiću, Cvetkoviću, kao ni Vučiću i Tomi Nikoliću, ne sme pisati niti govoriti ništa u negativnom kontekstu jer se u protivnom tom mediju, uskraćuje finansijska podrška od reklama.

To su na svojoj koži iskusili mnogi mediji, izmedju ostalih Borba, Kurir, Peščanik, kao i E-novine.